Oj Srbijo, mila mati - Oj Srbijo, mila mati

Nesmí být zaměňována s Oj Srbijo mati.
Původní verze, publikovaná v roce 1860.

Oj Srbijo, mila mati (Srbská cyrilice: Ој Србијо, мила мати), přeloženo „Ó Srbsko, drahá matko",[1] je srbština vlastenecká píseň. Pochází z 19. století. Jeho první, delší verze, Srbiji („do Srbska“) básníka Luky Sariće vyšla v roce 1860 v literárním časopise Slovenka v Novi Sad.[2] V roce 1891 český migrant do Srbska Vojtěch Šístek, člen Zpěvového spolku Branko v Niš, složil melodii a píseň se rychle stala velmi populární.[2] Velmi dlouhá píseň se sedmi slokami, každá s osmi řádky, byla v roce 1909 zkrácena dalším členem skupiny Branko sdružení Dragomir Brzak na čtyři sloky se čtyřmi řádky.[2] Tato verze s názvem Oj Srbijo (O, Srbsko) vstoupil do školního programu před první světová válka.[2] To bylo velmi populární během Balkánské války a první světová válka poté, co vstoupila do repertoáru Královské gardy.[2] Jednalo se o zahajovací píseň na koncertu Srbské královské gardy z 24 Versaille.[2] V době druhá světová válka, byla to neoficiální hymna srbského loutkového státu ( Vláda národní záchrany ).[2] Předpokládalo se, že původní spisovatel Luka Sarić byl pseudonymem, protože o něm nebyly nalezeny žádné informace; předpokládalo se, že princ Mihailo Obrenović byl spisovatel, jeho píseň z roku 1861 Što se nesl misli moje se stejným rytmem.[2]

Text

Verze 1909

Srbská latina:Srbská cyrilice:[2]Doslovný anglický překlad:

Oj Srbijo, Mila Mati,
Uvek ću te tako zvati
Mila zemljo, mili dome
Na srcu je slatko tvome

Srećno živet ko u raju,
Gde miline večno traju
U tebi ću srećno tek
Provoditi ovaj vek.

Podigni se mati mila,
Da nam budeš što si bila,
Jer si tužno robovala,
Dugo suze prolivala.

Sunce ti se već rodilo,
Koje ti je zašlo bilo.
Na kriocu vazda tvom
Uteha je srcu mami.

Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
А срцу је слатко твоме

Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.

Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.

Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
А криоцу свагда твом
Утеха је срцу мом.

Ach Srbsko, drahá matko,
Vždy ti budu říkat
Sladká země, drahý domov
Vaše srdce je plné radosti

Žít šťastně jako v nebi,
Kde příjemnost trvá věčně
S tebou budu ještě šťastně
žít století mého života

Vstaň, drahá matko,
zaujměte své spravedlivé místo
Byli jste příliš dlouho otroci
Po dlouhé slzy roníš

Slunce pro vás vyšlo,
tvé slunce, které sestoupilo.
V úkrytu na klíně
Mému srdci je útěcha.

Původní verze 1860

Србијо, мила мати!
Увек ћу те тако звати.
Мила земљо, мили доме,
А крилу ћу свагда твоме
Срећно живит ‘к’ о у рају,
Где милине вечно трају.
У теби је оно све,
А чим моје срце мре.

Кроз дубраве твоје лесне
Веселе ћу певат ‘песне,
Кристал-воду твоју пити,
Теби вечно веран бити,
Живот и крв моју дати
Све за тебе, мила мати.
Ти си мени земни рај,
У ком љупки цвета мај.

Волим прости пастир бити
И у теби све живити,
Нег у туђој земљи, мати,
Царска блага уживати,
Ти си душе моје живот,
Ти блаженства земни кивот.
У теби ћу срећно тек
Проводити кратак век.

А част цару силно царство
И његово господарство,
Ти си мени најмилија.
Моје сунце у теб ‘сија;
Јер у теби срце болно
Осећа се задовољно.
А криоцу само твом
Утеха је срцу мом.

Трпила си, страдала си,
Тешки су ти били часи
Због кривице деце твоје,
Која љубав мајке своје
Несмислено погазише
И тешко те увредише.
Над разумом гадна страст
Безумијем оте власт.

Прости деци, мати мила,
Што су тебе увредила;
Престан ‘горке сузе лити,
Деца ће се поправити,
Јер признају грехе тешке
И кају се за погрешке.
Живот и крв даће сви
Да се ​​опет дигнеш ти.

О, дижи се мати мила,
Да нам будеш што си била;
Јер си дуго робовала,
Дуго сузе проливала,
Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
Куцнуо је мати час,
Да се ​​чује и твој глас.

Viz také

Reference

  1. ^ Stana Đurić-Klajn (1972). Průzkum srbské hudby v průběhu věků. Sdružení skladatelů Srbska. p. 78.
  2. ^ A b C d E F G h i Stevović 2003.

Zdroje