Cvijan Šarić - Cvijan Šarić

Cvijan Šarić (Srbská cyrilice: Цвијан Шарић; fl. 1652–1668) byl dalmatský Srb harambaša (senior hajduk velitel) ve službách Benátská republika, část Morlach armáda kteří bojovali v Krétská válka (1645–1669) po boku dalších významných bojovníků, jako je Janko Mitrović a Ilija Smiljanić.[1] Byl Srbský ortodoxní kněz.

Životopis

Šarić byl etnický Srb,[2][3] část Morlach komunita v Dalmácie.[4] Říká se, že byl z Šibenik hranice.[5] Byl Srbský ortodoxní kněz.[2] Zastával hodnost serdar.[6] ] Je znám podle názvu harambaša (vůdce banditů).

Kolem roku 1666 měl Šarić zásadní vliv na Morlachy.[7] V roce 1668 se Šarić zeptal Benátčana provveditore z Benátská Dalmácie a Albánie jménem všech pravoslavných Morlachů zastavit místní katolíky v obtěžování svého biskupa Kirila a házení odpadků poblíž pravoslavného kostela.[8] Dne 3. října 1668 vydal benátský guvernér prohlášení a pohrozil Mihovilovi Kapuanovi pokutou 500 dukátů za účast na obtěžování biskupa Kirila.[6] V této době byl vyvíjen velký tlak na ortodoxní populaci území ovládaných Benátkami a Habsburky, aby se obrátili nebo se stali Uniate s katolickou církví. Další požadavek[je zapotřebí objasnění ] byl odevzdán dalmatskému guvernérovi ze dne 1. listopadu 1669, podepsán řadou šéfů benátských služeb, včetně Šariće.[9]

On je zmíněn v Srbská epická poezie.[10] Tam bylo několik dalších Morlach šéfů s příjmením Šarić, jako Milin Šarić atd.

Viz také

Anotace

Jméno: Byl také známý jako Cvitko[11] (Цвитко Шарић),[9] a jeho příjmení bylo také stěží vykresleno Šarinić (Шаринић)[12] a Šorić (Шорић)[13][14]

Reference

  1. ^ Vuk S. Karadžić; Golub Dobrašinović (1988). 1846. Prosveta.
  2. ^ A b Mitološki zbornik. Centar za mitološki studije Srbije. 2006. Шарић Цвијан (поп). Свих ових осам наведених главних ликова (јунака), у "ђурицевој књизи о народним ускочким пјесмам пјесмам
  3. ^ Vladimir Ćorović (1997). Istorija srpskog naroda. Portál elektronických knih. str. 506–. GGKEY: XPENWQLDTZF.
  4. ^ Ratko Jelić (1971). Almanah: Srbi i pravoslavlje u Dalmaciji i Dubrovniku. Savez udruženja pravoslavnog sveštenstva SR Hrvatske.
  5. ^ Stari pisci hrvatski. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. 1945. str. 25, 314. Cvitko Šarić.1 1 Sarich. - Prezime Cvitka ili Cvijana (iz Mandaline kod Šibenika) piše Kačić 'i »jcarrich« (R226a) i »Sar [r] ich« (R * 258 i Kor. 486), a da se doista ima čitati »Šarić« .. .
  6. ^ A b Младен Лесковац; Александар Форишковић; Чедомир Попов (2004). Српски биографски речник. Будућност. Највећи ослонац био му је сердар Цви- јан Шарић, чији је утицај на млетачком крајишту био довољно велик да га заштити и од насрта- ја римокатоличког свештенства и становништва. На Шарићев захтев, поднет у име свих право- славних котарских ускока, генерални провидур у Далмацији и Албанији издао је 3. октобра 1668. указ и запретио казном од 500 дуката неком Ми- ховилу Капуану, који је готово
  7. ^ Vladimir Ćorović (13. ledna 2014). Istorija srpskog naroda. Portál elektronických knih. str. 506–. GGKEY: XPENWQLDTZF.
  8. ^ Radovan Samardžić (1981). Istorija srpskog naroda. Srpska knjiiževna zadruga. p. 423. у име свих православних Морлака, замолио провидура да се забрани вређање њиховог пароха оца Кири
  9. ^ A b Gligor Stanojević; Jorjo Tadić (1970). Jugoslovenske zemlje u mletačko-turskim ratovima XVI-XVIII vijeka. Istorijski institut. У мепо- Ј. 501, Трогир 1. новембра 1669. Прилог молбе која је донијета у име слиједећих главара: сердар Цвитко Шарић, капетан Стефан Богетић, капетан Илија Аничић, капетан Антонно Мандушић, капетан Илија Галио- товић, харамбаша Иван Марковиновић, харамбаша Симон Богетић, харам- баша Видо Брњак, харамбаша Видо Лучић, харамбаша Видо Панковић, харамбаша Мартин Гулиновић, харамбаша Цвјето Миљевац, харамбаша Франо Станишић, харамбаша Франо Матошевић, харамбаша Марко Лу- иовић, харамбаша Ловрин Мркојевић и харамбаша Иван Богетић.
  10. ^ Tihomir Ostojić (1911). Srpske narodne pesme o uskocima. p. 167.
  11. ^ Vuk Stefanović Karadžić; R. Aleksić (1958). Pjesme junačke srednijijeh vremena. Prosveta. Цвијан или Цвитко Шарић
  12. ^ Vasa Čubrilović (1983). Odabrani istorijski radovi. Narodna knjiga. Шаринић Цвијан, хајдучки насртљив, лукав и похлепан на плен
  13. ^ Bogomil Hrabak (1953). Smiljanići od Zadra sokoli. Prosveta. Илијини другови у борби најугледнији су јунаци: Стојан Јанковић, Вук Мандушић, Јан- ко Митровић, неки Гавран харамбаша, Иван- капетан, Цвијан Шорић, неки Мркоња сер- дар. Он је побратим Стојана Јанковића, а Вук ... Под Рибником су остале обе влашке по- главице, и поп ШоП Требало је да власи који су служили као ратници изаберу себи нове старешине. Због тога је крајем јула 1648 далматински прови- дур Фосколо ...
  14. ^ Стојан Бербер (1997). Српске јуначке песме Крајине: Антологија. Глас српски. ... Петар Сми- л.анић и поп Шорић. )Ли) а Смшьанић, ко) и је тада водио чету од 100 Буковчана, изгубио је девет људи. ... Или) а учеству) е у бо ^ у код Зечева, када гину харамбаше Вук Мандушић и тован Шандић. Због показаног ... У јулу је дошло до веће изгиби) е ускока при лоше планираном нападу на Рибник, када је учествовало око 1300 ускока, а погинуло 82, мећу њима и харамбаша Петар Сми- л.анић и поп Шорић. )Ли) а Смшьанић, ко) и је тада водио ...

Zdroje