Đurađ Đurašević - Đurađ Đurašević

Tento článek je o vojenském veliteli. Pro Pána Zety (1490–1496) viz Đurađ Crnojević.
Đurađ Đurašević Crnojević
vojvoda
ErbRani grb Crnojevica.svg
narozenýpolovina 14. století[1]
Zemřelpo roce 1435[1]
PohřbenKlášter Kom
Vznešená rodinaCrnojević
Problém
OtecRadič Crnojević
MatkaJelena

Đurađ Đurašević Crnojević (srbština: Ђурађ Ђурашевић Црнојевић, fl. 1413–1435) byl pánem Paštrovići (A pobřežní kmen ) z Lordship of Zeta a a vojvoda z Srbský despotát, po boku svého mladšího bratra Aleksa (Lješ).

Đurađ a jeho bratr Aleksa (Lješ) byli vládci území Paštrovići (Luštica a kopce výše Kotor a Budva ) za vlády Balša III.[2] Rodina Đurašević byla pobočkou rodiny Kalođurđević.[3] Jeho členové zastávali nejvýraznější funkce na dvoře Balša III.[4] Đurađ byl hlavou rodiny.[5] Đurađ byl jedním ze svědků uvedených v listině vydané Balšou III., Když založil kostel sv Klášter Praskvica v roce 1413. Đurađův syn a Aleksa Paštrović, vyslanec Sandalj Hranić, byli také přítomni.[6] Djurašević byl zvolen jako svědek a možná i vykonavatel listiny Balše III., Protože v té době vládl nad Paštrovići, Lušticí a kopci nad Kotorem a Budvou.[7]

Po smrti Balši III odmítli benátská pozvání, aby změnili strany a přijali benátskou svrchovanost, která zůstala věrná novému pánovi Zety, srbskému despotu Stefan Lazarević.[8] Ovládli 10 solné rybníky v údolí Grbalj poblíž Kotor.[9] Đurađ a jeho bratr Aleksa postavili Klášter Kom v období mezi lety 1415 a 1427, kdy byla Horní Zeta držena Crnojevići.[10]

Dne 10. března 1420 Benátčané slíbili jmenovat Đurađa a jeho bratra Aleksu (Lješ) za guvernéry Budvy.[11]

Đurađ Đurašević byl členem Crnojević šlechtická rodina. Měl čtyři syny: Đurašin Đurašević, Gojčin Crnojević, Stefan (Stefanica) Crnojević a čtvrtý syn s neznámým jménem a historickou rolí.[12]

Reference

  1. ^ A b Popov, Čedomir (2009), Srpski biografski rečnik (PDF) (v srbštině), Novi Sad: Budućnost, str. 65, ISBN  9788679460370, OCLC  690445723, Ђурађ Ђурашевић / Црнојевић, властелин, војвода (?, Средина XIV в. - Зета, после. 1435)
  2. ^ Milivoje Pajović (2001). Vladari srpskih zemalja. Gramatik. str. 130.

    Тако су и браћа Ђурађ Ђурашевић Црнојевић и Љеш Алекса Ђурашевић Црнојевић у време Балше III Балшића, управљали Паштровићима, Луштицом и брдским крајевима изнад Котора и Будве.

  3. ^ Ivan Božić (1979). Nemirno Pomorje XV veka. Srpska književna zadruga. str. 132. Citováno 11. ledna 2014. Породица Ђурашевић из Паштровића припадала је Кало- ђурђевићима
  4. ^ Fajn 1994, str. 512-513
  5. ^ Fajn 1994, str. 521

    ... Djurasevici, pod hlavou rodiny George (Djuradj), ...

  6. ^ Istorijski časopis. Institut. 1960. str. 156. Citováno 13. června 2013.
  7. ^ Blagojević, Miloš (2001). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (v srbštině). Službeni list SRJ. str. 166. Избор Ђурђа Ђурашевића за милосника није био случајан. У доба издавања већ поменуте повеље којом се оснива манастир Св. Николе у ​​Прасквици, војвода Ђурађ Ђурашевић управљао је „Паштровићима, Луштицом и ...
  8. ^ Bešić 1970, str. 135

    Примамљивим млетачким позивима нису се одазвали ниЂурашевићи нити су помишљали да заузму одметничный Поред Ђурђа, и Љеш је постао „деспота Степана воевода

  9. ^ Bešić 1970, str. 146

    Од 143 сона поља которска је општина располагала еамо са 32, док су остала припадала Балши (34), зетском

  10. ^ Dimitrije M. Kalezić (2002). Já - O. Savremena administracija. str. 1010. Citováno 23. dubna 2013. КОМ, манастир са храмом посвећеним Успењу Прес- вете Богородице подигнутје између 1415. a 1427. год. на источним падинама острва Одринска гора, западно од Жабљака Црнојевића, као задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића, који се у историјским изворима иомињу између 1403. и 1435.
  11. ^ Lazo M. Kostić (1961). O srpskom karakteru Boke Kotorske. Izdan'e piščevo. str. 30. Дал> е пише Мадираца: «Дана 10 марта 1420, Венещца обећа Будву ЂорЬу и ЛЬешу Ђурашевићу, зетским барон
  12. ^ Bešić 1970, str. 190

Zdroje