Vuk Kalaitović - Vuk Kalaitović

Vuk Kalaitović
Nativní jméno
Вук Калаитовић
Přezdívky)Kalait
narozený1913
Štitkovo, Nova Varoš
Zemřel1948
Pravoševo, Zlatar
Věrnost Království Jugoslávie
Chetniks
HodnostKapitán
Příkazy drženy
  • Mileševa Corps
Bitvy / války

Vuk Kalaitović (1913—1948) byl a Jugoslávská vojenský důstojník v hodnosti kapitán který byl velitelem Chetnik Mileševův sbor během druhá světová válka.[1]

druhá světová válka

Anti-Axis povstání v Srbsku

Kalaitović začal aktivně působit v odporu proti okupaci Jugoslávie v srpnu 1941. Dne 25. srpna se spolu s jednotkami vojvoda Đekić a Vlajko Ćurčić (vojvoda ze Zlataru) podílel na zajetí Osy ovládaného Kokina Broda, když byli zabiti všichni členové jeho posádky.[2] Jeho zástupcem byl Borislav Mirković.[3]

Kalaitović se téměř jistě zúčastnil bitvy o Novou Varoš dne 5. září 1941.[4]

Založení sboru Mileševa

Dne 29. října 1941 se Kalaitović zúčastnil shromáždění lidí z vesnic Štitkovo, Božetić a Bukovik, které pořádal četnický důstojník Božo Javorski.[5] V únoru 1942 byly společné síly četníků pod velením Kalaitović a Muslimské milice přikázal Hasan Zvizdić zaútočili na komunistické síly.[6] Na podzim 1942 byla organizace četnických jednotek v údolí řeky Lim byla změněna na základě iniciativy Pavla Ďurišiće a byla založena společnost Mileševa Corp.[7]

Během jedné bitvy s komunistickými silami Chetnikové pod velením Kalaitoviće zajali 120 nepřátelských vojáků a zjistili, že 22 z nich mělo uniformu Ustaše, ke které patřili, než se přidali ke komunistům, a okamžitě je popravili.[8]

Účast na Ďurišićových nájezdech pomsty

Zpráva Đurišiće ze dne 13. února 1943 informující Mihailoviće o zabíjení muslimů v krajích Čajniče a Foča v jihovýchodní Bosně a v kraji Pljevlja v Sandžaku.

5. ledna 1943 černohorští četníci pod velením Pavle Ďurišić, zaútočil na 33 vesnic převážně obydlených muslimy v oblasti Dolního Bihor.[9] Prováděli nájezdy pomsty proti sandžackým muslimům, z nichž mnozí byli nevinní vesničané, s cílem vypořádat účty s muslimskými milicemi.[10][11][12]

V únoru 1943 zabily četnické jednotky pod velením Kalaitoviće spolu s těmi, kterým velel Ostojić, Baćović, Djurišić a Lukačević, asi 1200 muslimských milicionářů a asi 8000 žen, dětí a starých lidí.[13]

Ústup s Đurišićem směrem do Slovinska přes Bosnu

Mileševa Corp s 200 muži v té době velel Kalaitović připojil ustupující jednotky Pavle Ďurišić na konci roku 1944.[14] Dne 16. prosince 1944 byly jeho jednotky přepadeny poblíž Miljeviny a utrpěly značné kazuaty, které mu nedovolily další akce.[15]

Četnické jednotky byly restrukturalizovány proti pořadí zveřejněnému dne 5. ledna 1945, ale Mileševův sbor zůstal nerestrukturovaný a pod velením Kalaitoviće a mimo jiné četnické jednotky velitelství četnický pro Černou Horu, Boku a Old Ras.[16] Kalaitović a jeho jednotky se účastnili Bitva o pole Lijevče.

Opuštění Ďurišiće a návrat do Štitkova

Po bitvě ustoupil Kalaitović a skupina jeho četníků z oblasti Banja Luka se záměrem vrátit se do oblasti Sanjak.[17] Odešli Đurišić dne 9. dubna 1945.

Kalaitović byl jedním z četnických velitelů, kteří přežili porážku četnických sil na Zelengoře dne 13. května 1945.[18]

Dědictví

V roce 2010 byl ve vesnici Štitkovo na rodinném statku Kalaitović umístěn pomník věnovaný Kalaitovićovi.[19] Srbský historik Salih Selimović uvádí, že Kalaitović chránil muslimskou populaci a nikdy neútočil na žádnou z muslimských lokalit v pásmu své odpovědnosti. Když během roku 1945 komunistické úřady zjistily, že se Kalaitović skrývá ve vesnici Kladnica, zablokovali oblast, ale muslimští vesničané pomohli Kalaitovićovi schovat se a uprchnout.[20] Srbský historik Dubravka Stojanović namítal proti pomníku ve Štitkově, protože Kalaitovićovy jednotky páchaly válečné zločiny.[21]V roce 2013 byl ve Štitkově umístěn pamětní mor na 108 Četníků, kteří zahynuli ve druhé světové válce.[22]

Reference

  1. ^ (Đurić & Mijović 1993, str. 241): „капетан Вук Калаитовић, Командант Првог милошевског корпуса“
  2. ^ Милутин Живковић - НДХ У СРБИЈИ Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши Ø Сјеници (април-септембар 1941 Последице усташке управе НДХ и рецидиви њене политике према муслиманима, vydavatelé: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА- ЛЕПОСАВИЋ, Bělehrad 2017 p.195, „Одред војводе Ђекића извршио је крајем августа 1941 године неколико успешних напада на оружничке станице у Нововарошком и Сјеничком котару. Дана 25. августа заузета је постаја Кокин Брод, а њена целокупна посада ликвидирана. у овом нападу су вероватно учествовали и одреди које су водили Влајко Ћурчић, војвода златарски, чија се јединица (настала маја 1941) кретала Божетићком општином, те бивши поручник Југословенске војске Вук Калаитовић (1913- 1948) из Штиткова, који се активира управо током августа.“
  3. ^ Treća proleterska sandžačka brigada: zbornik sećanja. Vojnoizdavaćki zavod. 1970. str. 121. Борислав Мирковић, заменик Вука Калаитовића.
  4. ^ Милутин Живковић - НДХ У СРБИЈИ Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши Ø Сјеници (април-септембар 1941 Последице усташке управе НДХ и рецидиви њене политике према муслиманима, vydavatelé: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА- ЛЕПОСАВИЋ, Bělehrad 2017 str.242
  5. ^ Милутин Живковић - НДХ У СРБИЈИ Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши Ø Сјеници (април-септембар 1941 Последице усташке управе НДХ и рецидиви њене политике према муслиманима, vydavatelé: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА- ЛЕПОСАВИЋ, Bělehrad 2017 str.254
  6. ^ Ужице 1941: устанак у ужичком крају. Војно дело. 1961. str. 421. .... фебруара 1942. године заједничке четничке снаге поручника Калаитовића и муслиманска милиција Хасана Звиздића, почели су нападати са правца Сјенице, преко села Халиловића Ø Мишовића,
  7. ^ Војноисторијски гласник 2/2018, ročník 151, s. 151, {{quote = Реогранизацијом четничких снага у Полимљу, у јесен 1942. године настаје Милешевски корпус ЈВуО. Ак подстицај стварању јединице дет је на састанку четничких команданата у Колашину 15. септембра
  8. ^ South Slav Journal. Dositey Obradovich Circle. 2003. s. 63. Četníci Vuka Kalaitoviče, kteří viděli ustašovce bok po boku s Titovými partyzány, převzali vládu a nechali je popravit na místě.
  9. ^ Božović, Branislav; Vavić, Milorad (1991). Surova vremena na Kosovu i Metohiji: kvislinzi i kolaboracija u drugom svetskom ratu. Institut za savremenu istoriju. p. 246. Етници Павла Ђуришића су, 5. 194ануара 1943. године, напали 33 села у Доњем Бихору, настањеном Муслиманим.
  10. ^ Redžić 2002, str. 60
  11. ^ Sedlar, Jean W. (2007). Impérium Osy v jihovýchodní Evropě, 1939–1945. Knihkupec. p. 163. ISBN  978-1-60145-297-9.
  12. ^ Lampe, John R. (2000). Jugoslávie jako historie: dvakrát tam byla země. Cambridge University Press. p. 215. ISBN  978-0-521-77401-7.
  13. ^ Dedijer, Vladimir; Miletić, Antun (1990). Genocida nad Muslimanima, 1941-1945. Svjetlost. p. 591. U februaru 1943. četnici, pod komandom Zaharija Ostojića, Petra Baćovića, Pavla Đurišića, Voje Lukačevića, Vuka Kalaitovića i drugih, u srezovima pljevaljskom, čajničkom i fočanskom zaklali su 1 200 muškaraca i 8000 staraca, žena i dece i
  14. ^ Kovačević, Branislav (1993). Od vezirovog do zidanog mosta: tragična sudbina crnogorskih četnika u završnoj fazi rata: 1944-1945. Službeni list SRJ. p. 107. У саставу Ђуришићевих јединица био је и Милешевски корпус од око двије стотине бораца, којим је ков
  15. ^ Srbsko), Vojnoistorijski institut (Bělehrad (1968). Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavija. Vojnoistorijski institut. p. 287. Kalaitović ima oko 300 ljudi ali je 16. (december) bio iznenađen kod Miljevine, pretrpeo gubitke, nesposoban he za dalju akciju.
  16. ^ Pajović, Radoje; Željeznov, Dušan; Božović, Branislav (1987). Pavle Đurišić, Lovro Hacin, Juraj Špiler. Centar za informacije i publicitet. p. 88. ISBN  978-86-7125-006-1. Preformiranje jedinica prema toj odluci obavljeno je 5. siječnja 1945. U sastavu komande Crne Gore, Boke i Starog Rasa nalazio se i Mileševski korpus pod zapovjedništvom Vuka Kalaitovića, koji nije preformiran ...
  17. ^ Vukanović, Radovan (1982). Drugi udarni korpus. Vojnoizdavački zavod. p. 458. Исте судбине био је Вук Калаитовић, четнички командант из Сан- иака, који се вратно из рејона Бања Луке у Санџак са групом својих припадника, али је ускоро откривен и после гоњења од јединица КНОЈа годину дана касније убијен.
  18. ^ Војноисторијски гласник 1/2017. MA Boris Tomanić MOUNTAINSKÝ STRÁŽ H. M. KING PETER II V OBCE ORAŠAC. FORMATION, COMBATS, CRIMES, str. 133
  19. ^ Vučićević, Vojin (23. srpna 2012). „Аћиф eфендија и Вук Калајитовић Калајит“. Politika. Citováno 28. října 2019.
  20. ^ Selimović, Salih (5. února 2019). „Светли примери заједничког живота“. Politika. Citováno 25. ledna 2020. Командант 2. Златарског корпуса ЈВуО капетан Вук Калаитовић Калаит није дозволио да у Новој вароши вароши Никада није напао суседно подручје Кладнице од осам села насељених муслиманима, не ој ое ое ое Када је Озна 1945. године лоцирала капетана Калаита у Кладници блокирала је са јединицама Кноја целоп Муслимани капетана Калаита стрпају у сламу натоварену на воловска кола и провуку га на безбедно Их нико није контролисао, не верујући да би муслимани спасавали четничког команданта.
  21. ^ „Bista Kalaita krivljenje istorije“. b92. Citováno 26. ledna 2020.
  22. ^ „Otkriveno spomen obeležje Kalajitovim saborcima“. Blic. Tanjug. 29. srpna 2013. Citováno 25. ledna 2020.

Zdroje