Bogić Vučković - Bogić Vučković
Bogić Vučković | |
---|---|
![]() Malba od Arsy Teodoroviće (1812). | |
Rodné jméno | Bogić Vučković Petrović Stratimirović |
narozený | Trebinje zázemí, Sanjak z Hercegoviny, Osmanská říše (nyní Bosna a Hercegovina) |
Zemřel | Kulpine, Maďarské království (nyní Srbsko) |
Věrnost | ![]() |
Roky služby | 1737–39 |
Ocenění | Povýšený |
Bogić Vučković Stratimirović (Srbská cyrilice: Богић Вучковић Стратимировић, fl. 1735–45) byl vůdcem rebelů v Sanjak z Hercegoviny který uspořádal povstání v roce 1737, během Rakousko-rusko-turecká válka (1735–1739). Byl z Trebinje vnitrozemí, v Hercegovina, syn Vučka Petroviće a vnuk Petara Stratimiroviće.[1] Brzy se přestěhoval do Srbské království (1718–1739).[2] V dokumentech je zmíněn jako obchodník z Kragujevac.[3] Koupil[4] osvědčení z republiky Ragusa, ze kterého sestoupil Stracimir Balšić, Pán Zety,[5] poté se na podzim 1737 objevil v kanceláři zástupce habsburského velitele v Sremski Karlovci,[6] s Aleksou Miliševićem, kteří se prezentovali jako šlechta[5] a Vučković zdůraznil, že připravil černohorské národy na pomoc rakouskému císaři.[4] Vučković a jeho bratři uspořádali povstání v Hercegovině v roce 1737 během rakousko-tureckých konfliktů na Balkáně a současně pomáhali Rakušanům.[1] Po Zachycení Bělehradu (1739), za jejich úsilí, on a jeho bratři byli oceněni rakouskými šlechtickými tituly a udělili vesnici Kulpine kterou usadili. Přijali erb středověká Kosača.
Stefan Stratimirović je jeho potomkem.
Reference
- ^ A b Dušan J. Popović (1963). Srbi u Vojvodini: Od Temis̆varskog sabora, 1790 do Blagoves̆tenskog sabora, 1861. Matica srpska.
Богић Вучковић-Стра- тимировић, син Вучка Петровића а унук Петра Стратимировића, рођен је у Херу 1737. организовао је са браћом устанак у Херцеговини, по- мажући у исто време аустријску војску у рат
- ^ Istorijski glasnik. Naučna knjiga. 1956.
Када је по- чео аустро-турски рат, његов се син налазио међу онима који су спремали устанак уето Као делегат Херцеговаца код Немаца радио је тада и Богић Петровић (зван и Вучковић и Стратимировћии)
- ^ Историски записи. с.н. 1954.
Богић Петровић из Крагујевца
- ^ A b Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka: Istorija i književnost. Obod. 1996.
... 1737. године, Богић Вучковић из Херцеговине за новац купи свједочанство од Рагузи- јана да је Црногорац од породице Страцимирове и пође римском ћесару, огласивши да је он покренуо црногорске народе у помоћ ћесару и ...
- ^ A b Годишњица Николе Чупића. Штампа Државне штампарије Краљевине Југославије. 1904.
У њега завист изазивље и Херцеговац Богић Вучковић, који је такођер од Дубровчана добио атестат како води порекло од Страцимира Баошнића, зетског господара, па је с њим отишао ћесару, представио му се како је 1737. год.
- ^ Alija S. Konjhodžić (1974). Spomenica Bratstva: 1954-1974.
У Лангеровој књизи се вели: „У јесен 1737 појавила су се два делегата из Херцего- вине, Богић Вучковић (назван још и Богић Петровић) и Алекса Милишевић код заменика команданта у Карловци- ма, грофа Хсрберстајн-а са ...
Zdroje
- Ǵorǵe Ǵ STRATIMIROVIĆ; Bogić Vučković STRATIMIROVIĆ (1901). О Б. В. Стратимировићу.