Tripo Smeća - Tripo Smeća - Wikipedia

Tripo Smeća
narozený1755
Perast, Benátská republika (Nyní Černá Hora )
Zemřel25. září 1812
Národnostbenátský
Státní občanstvíbenátský
Pozoruhodné práce
  • Skanderbeg
  • Historie naší provincie
  • Vědecký slovník

Tripo Smeća (italština: Tripo Smecchia) (1755-25. Září 1812) byl a benátský historik a spisovatel z Perast, Kotorský záliv[1] (dnes v Černá Hora ).[2] Sbíral staré rukopisy a přepisoval populární poezii.[3]

Rodina a vzdělání

Tripo se narodil v roce 1755 jako člen šlechty Rodina Smecchia (Smeća, Smekija nebo Smekja) z Perastu, Kotorského zálivu (Boka Kotorska). Dnes žijí potomci rodiny Smeccia Terst, nyní v Itálie.[4] V roce 1764 postavila rodina Smeccia největší palác s nejkrásnější fasádou v Perastu Smecchia Palace.[5] Poté, co absolvoval Právnickou fakultu v Praze Univerzita v Padově vrátil se do Perastu.[6] Smeća zemřel 25. září 1812.[7]

Bibliografie

Mezi pozoruhodná díla Smeće patří tragédie v italském jazyce „Skanderbeg“,[8] chybí „Historie naší provincie“ a „Vědecký slovník“.[9] Byl také zmíněn jako jeden z kartografů Boky Kotorské. V roce 1785 byla jeho mapa Boka Kotorska a Albánie vytištěna v Benátkách.[10] Podle don Srećko Vulović ve svých pamětech Smeća napsal v roce 1805, že náčelníci Černé Hory odmítli zabít všechny katolíky z Boka Kotorska jak to navrhli někteří pravoslavní vůdci shromáždění.[11] Stejně jako mnoho dalších pozoruhodných spisovatelů z Perastu, použila Smeća knihovnu Andrija Zmajević a pod jeho vlivem zaznamenal populární poezii.[12] V roce 1810 Smeća přepsal dílo Timoteje Cizily, prvního spisovatele románů v Černé Hoře.[13] Napsal popis bitvy mezi Ivanem Bronzou, kapitánem lodi „Costanza Guerriera“, a osmanskou flotilou 50 lodí u Sipontu v roce 1672.[14]

Viz také

Reference

  1. ^ Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 v.). Srpska književna zadruga. 1993. s. 468. ISBN  9788637904762. Смећа Трипо, бокељски историчар и писац
  2. ^ Mogućnosti. Matica hrvatska, Split. 1956. str. 379. Tripo Smeća iz Perasta 1755. radio je na prirodoslovnom rječniku i sabrao građu, koja se čuva u arhivu J. A
  3. ^ Stvaranje. Stvaranja. Leden 1979. Т рип о СмеЬа (1755–1812) скушьао де старе рукописе и помно првписивао народне пдесме.
  4. ^ Vuković, Novo (1996). Književnost Crne Gore od XII do XIX vijeka: Analisti, hroničari, biografi. Obod. str. 48. ... угледне перашке по- родице Трипа Смекија (5тессша, по народном изго- вору Смећа), чији потомци сае Са тог оригинала је извршен први брижљиви препис 1810. год. стране самог Трипа Смекије.
  5. ^ http://www.ekapija.com/website/sr/page/56060/Jadran-Perast-PALATA-SMEKIJA-I-CRKVA-SV-MARKA Web společnosti Ekapija
  6. ^ Pantić, Miroslav (1984). Susreti s prošlošću. Prosveta. str. 400. Смећа се родио у Перасту 1775, а у Перасту је и умро 25. сеп- темора 1812.
  7. ^ Národní muzej Kruševac; Božić, Ivan (1975). Le princ Lazar: symposium de Kruševac, 1971. Filozofski fakultet, Odeljenje za istoriju umetnosti. str. 386. Вуловин) е био наведен) ош и медном белешком бокел> ског ерудите и писца Трипа СмеЬе (+ Пераст, 25. IX 1812) по ко) о ^) е он неки сво) препис „ум ^ етнина дубровачких п ^ есника“ 1810. године копирао с преписа
  8. ^ Sbutega, Antun (2006). Storia del Montenegro: dalle origini ai giorni nostri. Rubbettino. str. 218. ISBN  978-88-498-1489-7. ... mentre Tripo Smechia di Perast skládat v italiano la tragedia Skanderbeg.
  9. ^ Matanović, Julijana (1995). Ključevi raja: hrvatski književni barok i slavonska književnost 18. stoljeća: zbornik: Osijek-Požega, 10.-12. studenoga 1993. Meandar. str. 285. ISBN  978-953-6181-30-8. Tripo Smeća (1755.-1812.), Napisao dramu Skenderbeg na talijanskom jeziku i nestalu Povijest naše pokrajine
  10. ^ http://bibliotekahercegnovi.co.me/PDF/boka_31.pdf Анита Мажибрадић: Стара породица Смекја из Пераста и њени посједи, str. 187
  11. ^ Babić, Vanda (1998). Hrvatska književnost Boke Kotorske do preporoda. Erazmus naklada. str. 14. ISBN  978-953-6132-49-2.
  12. ^ Rotković, Radoslav (1976). Crnogorsko knjizevno nasljedje. Pobjeda. str. 146. А народном језику су и сви његови стихови. Под његовим утицајем скупљали су народне пјесме Ју- лије Баловић (1672-1727), Никола Буровић (1655-1737), Крсто Мажаровић (1680-1725), Никола Мажаровић (1760-1838), Смећа Трипо (1755-1812). Његову библиотеку користили су за пераш- ке хронике Андрија и Јулије Баловић и Трипо Смећа. По његовим инструкцијама Трипо Кокоља је сликао Госпу од Шкрпјела.
  13. ^ Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 v.). Srpska književna zadruga. 1993. s. 182. ISBN  9788637904762. ... већ на почетку прошлога века, када га је »са изворника« преписивао бокељски историчар и писац
  14. ^ Kisić, Anica (1996). Ex voto Adriatico: zavjetne slike hrvatskih pomoraca. Matica hrvatska. 111, 112.

externí odkazy