Karlovački rodoslov - Karlovački rodoslov
| Karlovački rodoslov | |
|---|---|
| Také známý jako | Karlovački letopis |
| datum | 1418 — 1427 |
| Jazyk (y) | srbština |
| Materiál | Papír |
| Skript | Srbská cyrilice |
| Dříve uchováváno | Eparchie horní Karlovac |
| Objevil | v Karlovac, Chorvatsko[když? ] |
Karlovački rodoslov (Srbská cyrilice: Карловачки родослов, Němec: Genealogie von Karlovac), sestaven mezi 1418 a 1427,[1] je rukopis „který zahrnuje nejen mýty a legendy, ale také historická fakta“.[2] Bylo nalezeno v Karlovac, v Chorvatsko, proto jeho jméno. To bylo studováno Pavel Jozef Šafárik (1795–1861), ve vědecké práci s názvem „Krátké dějiny o srbských císařích“ (Истоpиja кратка о српским царевима).[3]
To zahrnuje Dynastie Nemanjić historie a Bitva o Kosovo.[2] Zahrnuje také tvrzení o srbském starověku, například „Všichni Srbové uctíváni Dagon, odkud Dagoni a Dacians odvozeno jejich jméno “(и вса Србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујет се), ze kterého si Srbové odvodili své jméno Ser (от Сера же Србље),[4] a císař Licinius byl označován jako „dalmatský pán, od narození Srb“ (далматински господин, родом Србин).[5] Podle něj „velký císař“ Constantine I. zaměstnal Licina, „srbského císaře“, kterého „dal své sestře za ženu“.[6] To pak tvrdí Stefan Nemanja, srbský velký princ, byl pravnukem Licina.[7]
Viz také
Reference
- ^ Naučni sastanak slavista u Vukove dane (1984). Referati i saopštenja. 14. Međunarodni slavistički centar. p. 187.
Такозвани Карловачки родослов, КО) и je настао после живописан> а Ресаве (1418) и пре смрти деспота сто сто сто Сре- дио их Л> уб. CrojaHoniih. Ср. Карловци, 1927, стр. 36.
- ^ A b Lakić K. Aković (1979). Od Vuka do Nazora. Jedinstvo.
... јавл> ају домапи списи о косовском бо] у:. Пекки и Копринг ски летопис и Карловачки родослов, ко ^ и „не садржава ^ у само митове и легенде (...), него и исторщске истине“ Среднюв ^ ековни живот осо- бито дочаравају бро ^ 'на ...
- ^ Čedomir Popov; Negovan Vitomirović (1997). Sborník ze sympozia o bratrech Ruvarac v srbské historiografii a kultuře. Novi Sad: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Карловачки родослов (Исто- pnja кратка о српским царевима) мед П. J. Шафарик
- ^ Ljubomir Stojanović (1927). Stari srpski rodoslovi i letopisi. Srpska kraljevska akademija.
гласи „Глагољут истини списатеље јако Лики (ни) ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса срп- ска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же Србље ". Ово има само у карл., а ја бих рекао ...
- ^ Vizantološki institut (2004). Zborník radová. 41-42. SANU. p. 92.
Констанцијевом ћерком, сестром Константина Великог, оженио се цар Лициније, „далматински господин, родом Србин“ 0,74 На њега се, у скра- ћеној хронолошкој перспективи сабијених векова, надовезују непосредни преци
- ^ Ilustrovana politika. Politika. 2000. str. 11.
Ó Присвоји Константин к себи и Ликинија цара Србскога, даде њему сестру своју Констанцију за жену
- ^ NIN. Politika. 2004.
Осим тога, према српским родословима Стефан Немања је био Лицинијев праунук (Лициније Бела Урош ...